Мирза Мешановић, помоћник директора Уреда за превенцију корупције и координацију активности на сузбијању корупције у Брчко дистрикту БиХ, у разговору за Инфорадар говори о стварном стању борбе против корупције у Брчко дистрикту. Иако истиче да је оснивањем Уреда дошло до видљивог помака, признаје да су процеси спори и да јавност очекује брже и конкретније резултате. Коментарише и поразне налазе извјештаја Транспаренцy Интернатионал БиХ, слабу перцепцију институционалне одговорности, те кључне коруптивне ризике у јавним набавкама, запошљавању и управљању буџетским средствима.
Како оцјењујете стање корупције у Брчко дистрикту БиХ?
МЕШАНОВИЋ: Када је у питању стање корупције у Брчко дистрикту БиХ сложит ћемо се да увијек може бити боље. Чињеница да је се од успостављања Уреда за превенцију корупције и координацију активности на сузбијању корупције у Брчко дистрикту БиХ стање доста поправило, иако јавност и грађани очекују брже одвијање процеса и конкретније резултате. Уред сурађује са свим институцијама када је у питању борба против корупције те су ти процеси прилично спори до самог окончања што у овом моменту грађани и јавност не подржавају.
Транспаренцy Интернатионал БиХ је у свом извјештају за ову годину навео да је током 2025. запримљено више од 1.000 пријава грађана везаних за корупцију, док се највећи број случајева односио на државну управу, запошљавања и управљање јавним ресурсима. Како објашњавате чињеницу да су управо институције које би требале гарантовати законитост рада и даље перципиране као најризичније за корупцију?
МЕШАНОВИЋ: Сматрам да је оснивањем институција које се баве борбом против корупције дат вјетар у леђа грађанима да пријаве коруптивне радње без обзира на институције и појединце. Велик број пријава се односи на пријављене могуће неправилности генерално у институцијама. Сложио бих се да су институције оне које би требале бити позитиван примјер поступања и понашања.
Према Индексу перцепције корупције Транспаренцy Интернатионала за 2025./2026., БиХ је међу четири најлошије рангиране земље у Европи са оцјеном 34 од 100. Да ли је проблем у слабим институцијама и политичком утицају на систем или у недостатку конкретних санкција за високу корупцију?
МЕШАНОВИЋ: Сви смо чули или прочитали да је БиХ једна од најлошије рангираних земаља у Европи по питању перцепције корупције. Сматрам да добра политичка воља и јачање институција може да допринесе промјени стања на боље, али итекако санкција за учињено коруптивно дјело може доприњети озбиљности и промјени стања.
У јавности се често може чути да институције за борбу против корупције постоје само формално и да се сви боре против корупције, али корупција побјеђује. Како коментаришете то?
МЕШАНОВИЋ: Када је у питању постојање институција за борбу против корупције сматрам да је Брчко дистрикт БиХ уз још неке од анти коруптивних тимова БиХ добар примјер што доказује извјештај за 2025. годину гдје је запримљено највише пријава које су у потпуности обрађене. Могући лош резултат произлази из лоше перцепције самог појма корупције и недовољна едукација грађана. То сматрам битним јер за добар или жељен резултат Уреду је потребна и квалитетна пријава за даље поступање.
Да ли институције у Брчко дистрикту, по Вашем мишљењу, имају стварну политичку вољу за борбу против корупције или је ријеч о формалном испуњавању обавеза?
МЕШАНОВИЋ: Када је ријеч о институцијама у Брчко дистрикту БиХ могу рећи да је сарадња на једном завидном нивоу према Уреду. Понављам, можда су очекивања у овом моменту од стране јавности и грађана Брчко дистрикту БиХ пуно већа.
Који су тренутно највећи коруптивни ризици у раду јавних институција Брчко дистрикта?
МЕШАНОВИЋ: Када су у питању коруптивни ризици кроз рад јавних институција и пријава које свакодневно запримамо можемо закључити да су то систем јавних набавки, запошљавање, дијељење буџетских средстава и др.
Колико грађани пријављују случајеве корупције и какве су најчешће пријаве које добијате? Имају ли довољно повјерења у институције да пријаве корупцију без страха од посљедица?
МЕШАНОВИЋ: Када су у питању пријаве грађана са елементима могућих коруптивних дјела сматрам да је за ниво Брчко дистрикт БиХ на једном задовољавајућем нивоу што показује како сам претходно споменуо извјештај за годину и дио који се односи на запримљене пријаве. Када је у питању пријављивање од стране грађана сигурно је да постоје одређене предрасуде или доза страха од могућих посљедица по пријављивању корупције. Уред је омогућио подношење пријаве на неколико начина те на тај начин заштитио грађане од могућих ризика приликом подношења пријаве.
Колико је ефикасан систем заштите звиждача у Брчко дистрикту БиХ?
МЕШАНОВИЋ: У Брчко дистрикту БиХ постоји Закон о заштити лица која пријављују корупцију те сама примјена истог се показала доста добро. То доказују процеси кроз које пролазимо са заштићеним пријавитељима корупције – звиждачи, и резултатима који стоје иза нашег рада кроз систем заштите.
Да ли је Уред у којем радите био изложен политичким притисцима или покушајима опструкције рада?
МЕШАНОВИЋ: Кроз свој досадашњи рад могу рећи да Уред није био изложен политичким притисцима које би имали утјецаја на сам рад Уреда и ток процеса. Морам похвалити подршку предсједника Скупштине Бд БиХ и Градоначелника Бд БиХ. То све доказује максимална подршка приликом доношења новог Закона о Уреду као и подршка свим процесима који имају за циљ јачање институционалног капацитета и транспарентности рада Уреда.
Како објашњавате чињеницу да Брчко дистрикт БиХ, упркос годинама рада приватних високошколских установа, нема ни основне елементе универзитетског центра, док се истовремено помиње да је издато више од 10.000 диплома. Ко сноси одговорност за то?
МЕШАНОВИЋ: Разумијем забринутост која се односи на развој универзитетског центра у Брчко дистрикту БиХ. Образовање је стратешко питање које превазилази оквире једне локалне заједнице и захтијева координацију на државном нивоу. Дистрикт је у протеклим годинама имао значајан број високошколских установа, али је јасно да је потребно додатно улагање у инфраструктуру и квалитет. Наша је обавеза да у сарадњи са свим релевантним институцијама радимо на јачању образовног система, како би се осигурало да дипломе које се издају буду резултат квалитетног процеса образовања.
Имате ли конкретне податке који потврђују обим фалсификованих или спорних диплома у Брчко дистрикту и колико је тај проблем заиста присутан у јавном сектору?
МЕШАНОВИЋ: У Брчко дистрикту БиХ је пракса да приликом пријема на радно мјесто се истовремено врши и провјера валидности дипломе од стране институција које проводе конкурсне процедуре.